Jump to content

I V A N A

Žensko
  • Posts

    1,014
  • Joined

  • Days Won

    1

I V A N A last won the day on August 21 2021

I V A N A had the most liked content!

About I V A N A

  • Birthday July 9

Lične Informacije

  • Lokacija
    Tamo Negde Daleko

SAMP

  • Ime_Prezime:
    Ivana

Recent Profile Visitors

10,626 profile views

I V A N A's Achievements

Mentor

Mentor (12/14)

  • Recognized Author Rare
  • Music Fan Rare
  • Professional Photographer Rare
  • Reacting Well Rare
  • Dedicated Rare

Recent Badges

371

Reputation

  1. U IME LJUBAVI i ZAUVEK NAŠI Ako te ne mogu pustiti Hoće li se mrak raspršiti? Jer fikcija ljubavi Istina je naših laži... Igrali smo do kraja I ako smo ga oboje znali I ako smo oboje znali da je jedini izlaz U stvari tvoje srce. Ali čini se da ti nikada nisi bio dovoljan, Bili smo slomljeni, i tako smo krvarili Ali nikad nismo odustali. Mrzila sam što sam te načinila neprijateljem. I mrzela sam što je tvoje srce bilo žrtva, Ali sada mrzim što te trebam. Odmarajući se ovde poput nota na papiru, Znajući da čak ni najbolja kompozicija Neće dočarati našu bol... Čak i sa svećom poput vremena I dalje vidim tvoj duh, Ali ne smem da sklopim oči, Jer tamo, u mraku, Iza sklopljenih očiju, Tamo me najviše opsedaš. A ja te čujem sada, Kako govoriš da je bolelo, Ali moralo je da propadne kako bi na kraju uspelo, Baš onako kako te sada vidim. Jel’ suviše kasno? Trebam li da srušim mostove do prošlosti Obrišem otiske, Istopim to tvoje srce od voska? Ili pak da ti ga ukradem poljupcem? Naša je sudbina urezana, A ožiljci su porobljeni Kako se zajednički raspadamo. Idi na počinak, odmori se, ljubavi moja, Jer ja sam sagrešila za nas oboje... U ime ljubavi... I spremna sam da sahranim sve svoje kosti, Spremna sam da sahranim i svoje srce s njima, Spremna sam da lažem i ako kažem da neću Otkrij mi svoje tajne, ljubavi, I pridruži mi se u delićima, Kao što sam i ja u delićima, Da trunemo u ovoj bašti od kamena, Zauvek naši. Hranim se, kako si me naučio, Nesebično gutajući. Dok se spajamo u tami, Sebično plitki, Istražujući olupinu što je ostala za nama, U nevidljivim senkama. A u ime ljubavi spremna sam da sahranim sve svoje kosti, Spremna sam da sahranim i svoje srce s njima, Spremna sam da lažem i ako kažem da neću Otkrij mi svoje tajne, ljubavi, I pridruži mi se u delićima, Kao što sam i ja u delićima, Da trunemo u ovoj bašti od kamena, Zauvek naši. I dok se odmaramo u komadićima, I ako ti ne znam ni ime, Patila bih doživotno Samo da te poštedim boli. I u ime ljubavi spremna sam da sahranim sve svoje kosti, Spremna sam da sahranim i svoje srce s njima, Spremna sam da lažem i ako kažem da neću Otkrij mi svoje tajne, ljubavi, I pridruži mi se u delićima, Kao što sam i ja u delićima, Da trunemo u ovoj bašti od kamena, Zauvek naši. Spremna sam da krvarim radi obećanja, Da spavam pod ovom zemljom, Koju zovemo krevetom našim. Otkirij mi svoje tajne ljubavi, Pridruži mi se u delićima, Da padnemo u naš gorak svršetak. Da bi smo bili Zauvek naši. Spremna sam da gorim zbog tebe I spremna sam da sahranim sve svoje kosti, Spremna sam da sahranim i svoje srce s njima, Spremna sam da lažem i ako kažem da neću Otkrij mi svoje tajne, ljubavi, I pridruži mi se u delićima, Kao što sam i ja u delićima, Da trunemo u ovoj bašti od kamena, Spremna sam da krvarim radi obećanja, Da spavam pod ovom zemljom, Koju zovemo krevetom našim. Otkirij mi svoje tajne ljubavi, Pridruži mi se u delićima, Da padnemo u naš gorak svršetak. Da bi smo bili Zauvek naši. Jeli previše kasno Da ostanem deo tvoga sećanja Eho kroz melodiju, Da postanemo zauvek naši. Ali čini se da ti nikada nisi bio dovoljan, Bili smo slomljeni, i tako smo krvarili Ali nikad nismo odustali. Ali nadam se da ćemo se ipak sresti U nekom drugom životu. I ne mrzim više što te trebam.
  2. Ime_Prezime (kao na serveru): (@[email protected]) Godine (OOC): 17 Slika /stats (možete ukloniti novac):https://ibb.co/TbSKp6b Da li imate normal na TS: da Dodajte nešto:
  3. Cestitam 

    1. R A J I C

      R A J I C

      Hvala ❤️ 

  4. ~🤰💙 ~

    1. Show previous comments  4 more
    2. Lacosta

      Lacosta

      el to bilo opa cupa

    3. Bravo 6 Mrca

      Bravo 6 Mrca

      Balkan skul ce za 9meseci dobiti novog igraca. Gg

    4. V I L O T I J E

      V I L O T I J E

      cestitam :D 

  5. Ime_Prezime (kao na serveru): (@[email protected]) Godine (OOC): 17 Slika /stats (možete ukloniti novac): https://ibb.co/yYNjYHy Slika /weaponskills: https://ibb.co/17fTVYK Da li imate normal na TS: da Dodajte nešto:
  6. Čudovišta I Nasilje Ima ukus I miris, Ali najviše od svega Ima Žestinu... Senka Stoji Na ulici Preplavljena dimom, Vatrom, Jarošću, Gnevom Uživajući u toploti. Na tren se Svetlost odbija Od lica, Otkrivajući jagodice, bradu Jedva vidljive usne. Na tren... Ali to nije dovoljno, To nikada nije dovoljno. Jedan čovek sadrži Tako malo toplote, A ponovo je hladno... Ponovo je gladna... Njeni obrisi Utapaju se Nazad u tamu, Kao što to uvek čine. Želi još. Traga po mraku I pronalazi... Ženu, pištolj, krevet, Supružnike, kuhinju, Muškarca, kancelariju... Čitav grad je samo kutija šibica, Koje samo čekaju da budu upaljene... II Isprva Ono misli Da je ona Još jedna igračka Da se navije I pusti, Još jedna šibica Da se kresne, Ali ona je Već zapaljena, Tako puna Tuge i besa, Krivice i straha. ,,Ko zaslužuje da bude kažnjen?” Ono pita njeno srce, A njeno srce Odgovara: ,,Svi i Svako” I ono zna Da je ona poput njega, Stvorenje neograničenih mogućnosti.... Ona će goreti Poput sunca Među zvezdama... Ona će ga učiniti telesnim, Ona će ga učiniti stvarnim... Ona će.... A onda Nekako Ona se povlači. Ono je pušta da ode, Pa ne pušta. Ona je slobodna, A onda ne... III Ono se kreće U hladnom ništavilu, Senka, Onoga što je bilo, Zaglavljena Između onog Što jeste I onoga Što bi moglo biti. Devojčin um je Samo delić Toplote Unutar njegovog uma... U njenoj glavi Ono je videlo grad, Podeljen na dva dela, Stotinu Bezličnih lica Obeleženih samo Crvenilom Njihovih očiju I sjajem Njihovih zuba. Mesto puno Krvi, smrti, Poroka, nasilja I čudesnih mogućnosti... Videlo je i znalo je, Zna Da je to pravi način Zajedno, Devojka i taj grad, Taj grad i devojka, I toplota Biće dovoljno, Da ono gori Da ono postane stvarno.... IV Ona Nije, Ona Nije, Ona Nije Ona. Ona je bestelesna I pada, A nema dna Na koje bi pala. Tama Proleće pored nje I kroz nju.... Zato što ona nije ona. A njena prva pomisao je Da je sjajan osećaj Biti neko drugi, Biti niko i ništa. V Sećanje... Prozor je otvoren. Napolju su polja Talasaju na povetarcu. Ona sedi na podu S hrpom ogrlica, Pokušavajući da otpetlja Zapetljane lančiće, Dok njena majka. Pevuši kraj prozora. Njeni mali prsti poigravaju Oko metalnih alkica, Ali, Što se više trudi, Sve to postaje Zapetljanije. Razdraženost raste Poput plime I pretvara se u bes, Sa svakim neuspelim pokušajem, Sa svakim zapetljanim čvorom. Ona usmerava bes S zapetljanih lančića Na svoju majku Pored prozora... Na majku Koju, čini se, Nije briga, Kakvu je zbrku napravila. Na majku, Koja nije tamo. Na majku, Koja ju je ostavila samu, S čudovištima... VI Ona je Zarobljena U drugom sećanju. Noć je mrkla, A ona je U majčinom automobilu. Beli šum, sirene Kroz njenu glavu, Majčin obraz Na volanu. Gde si?, Pita se ona, Dok se crvene oči množe, Iza polomljenog stakla. I tamo su Ponovo Bes, bol, goruća potreba da... VII … Nazad u automobilu, Majčine oči Širom su otvorene I nagrđene samo jednom Srebrnom naprsliom. Gde si?, Pita ona, A automobil, Noć i snoviđenje Podrhtavaju I ustupaju mesto Hladnoći, praznini i... VIII Ono stalno Menja obličje, Zalazi u senke I izlazi iz njih, Prolazi kroz mesto, Pevajući S obećanjem. Grad Podeljen nadvoje, S toliko Mračnih misli, S toliko Čudovišnih umova, S toliko potpale Koja samo čeka Da bude... IX Hodnik kuće iz Pustoši. Na prozorskoj dasci Je uvenulo Cveće, Na podu je Fotografija U polomljenom ramu, Na svemu je Sloj prašine, Gust poput farbe, A ona se Nikada Nije osećala Tako usamljeno. To je ukopava, Ta tuga proguta je celu. Jedino što se čuje je glas, Njen glas Koji odzvanja praznom kućom Gde si? Ona traži Srebrne oči, Ali sve sobe Su prazne. A onda ugleda Telo u hodniku, S rupom Od metka, Oprljenim kružićem na vratu. Spušta se u čučanj, Dok se njegove oči polako otvaraju, Široke poput meseca. Izdržava njegov pogled, Dok se kuća Trese i ruši u... X … Krv je svuda, Isprskana poput farbe Preko zemlje i zidova. Tela su Rasuta Poput senki. Svima su im Ugašene vatre, Pa su sada samo ljušture, U Sivo-zelenim uniformama, S krvavim rukavima, Na kojima su, Utisnuta slova.... [P.s. ovo je moj prvi pokušaj pesme]
  7. Ime_Prezime (kao na serveru): (@[email protected]) Godine (OOC): 17 Slika /stats (možete ukloniti novac): https://ibb.co/HhBMBTJ Da li imate normal na TS: da Dodajte nešto:
  8. Sećanja Sedim za stolom kraj prozora pred laptopom. Sa zvučnika dopiru pesme prljavog kazališta. Gledam u prazan papir ispred sebe i polako podižem pogled. Zbunjeno gledam kroz prozor u tamu koja se prostire preda mnom. Kuća je prazna, zvukovi ne dopiru do mene, ali u mojoj glavi je buka. Gledam kroz prozor sa trećeg sprata u krovove kuća, u puste ulice osvetljene uličnim svetiljkama, gledam papir, prazan, i ne znam kako na njega da spustim sve misli koje mi se roje u glavi. Uzimam polako hemijsku olovku iz šolje sa stola i polako počinjem da pišem, ali rečenice nemaju smisla, pretrpane su i zbrzane. Previše je misli i osećanja u samo jednoj od njih. Podižem pogled i spuštam ga na laptop. Gledam koliko ima sati i na vrh nove, čiste stranice započinjem tako što ispisujem vreme. 19:57 Vraćam pogled na prozor pred sobom i gledam. Senke padaju po putu, ali napolju je tiho i mirno. Nema ni jednog slučajnog prolaznika na ulici. Verovatno jer je napolju hladno, samo što sneg ne padne. Polako spuštam hemijsku olovku na papir i počinjem da oblikujem slova na istom, ne znajući odakle da počnem. “Sunce je zašlo poodavno, dan se skratio. Napolju je hladno, a u meni tinja neka vatra, greje me, ali me i guši, peče, povređuje. Sve je tako strano, novo, uzbudljivo i zastrašujuće. U mislima mi vlada haos, nepredvidiv, neprekidan, očaravajući i prestravljujući. Sve je tako mirno napolju, a u mojoj glavi vladaju nemiri, u mom srcu tinja vatra, večna, koja ne može biti ugašena. Misli mi lete na onu klupu, pod starim hrastom na kojoj smo voleli da sedimo, koju smo zvali našom. Na tom starom hrastu što i po najtoplijim danima pravi hladovinu stoje urezani naši inicijali. Prisećam se toplih leta što smo ih provodili na toj klupici držeći se za ruke isprepletanih prstiju. Sećam se hladnih zima dok me grliš na klupici. Sećam se proleća kako mi stavljaš cveće u kosu i jeseni kako hodamo po stazi dok nam lišće šuška pod nogama. Sećam se kako sam ti pevala stare pesme koje ti ni ne znaš, jer hej, ti to ne slušaš.” Spuštam olovku i podižem pogled i gledam opet na sat. 20:08 I kiša je počela da pada, dobuje po prozorima. Prljavo kazalište zamenio je Parni valjak. A ja se koncentrišem na pesmu, pažljivo slušajući svaku reč dok mi je pogled prikovan na senke koje promiču pod ulicom. Sa kišobranom ili samo protrčavajući, po koja persona koja prolazi idući kući s posla. Majka koja možda žuri da spremi obrok detetu, đak s rancem, koji trči kući s rukama preko glave. Stariji, prosedi čovek sa aktovkom, možda advokat, uspravan, odvažan i gord, bez kapuljače ili kišobrana hoda ka zgradi u kojoj živi, bakica sa torbicom koja je privija na grudi da ne pokisne, jer tamo su joj poslednje novčanice. Svi prolaze niz ulicu, jer kako se bliži deset sati sve više ljudi se vraća kućama, a ja samo sedim i posmatram kroz prozor, kao i uvek, po ustaljenoj navici. Podižem olovku i spuštam pogled nazad na papir, a sada sa zvučnika dopiru prvi taktovi pesme “Zbunjena”. “Misli mi sada lete na neka druga sećanja, zastrašujuća, koja teraju moje srce da zakuca brže pod naletom adrenalina i straha. Lunapark. Duga, Balerina, Kamikaza, Rolerkosteri, Autići. Gledam u sve spravice, ne znam gde bih pre išla. Poput malog deteta kad dobije lizalicu skakućem od sreće. Gledam ga i povlačim za ruku ka kamikazama. Penjemo se i sedamo jedno kraj drugog. Čekam dok mi srce kuca kao da će iskočiti iz grudi. A onda smo gore. Vazduh mi zastaje u grlu, dok naglavačke visimo u vazduhu. Potom trčim ka dugi, dok mi se on smeje s leđa. Visoko smo. Gledam na grad u daljini. Vrhove zgrada u daljini. Sunce što sija preko jezera. A onda se spuštamo dole. Opet se penjemo, i opet se spuštamo. Svaki put mi dah zastane, svaki put se nasmešim i svaki put mi srce brže lupa.” Uzimam čašu s kolom i otpijam nekoliko gutljaja gledajući na sat. 20:24 Kiša pada sve jače i jače. Napolju je opet sve mirno, a u mojoj glavi sve je veći haos kako se sećanja smenjuju. Sve je više straha, sve je više ljubavi, sve je više neizbežnog, sve je bliže ono poslednje sećanje kojeg se stravim. “Stojimo na plaži i gledamo nemirno more. Talasi su veliki, udaraju u stene nedaleko od nas što pravi zaglušujući lom. Čujem te kako mi šapućeš: “Zažmuri.” što i činim, a onda se nalazim u vodi, udarajući te po grudima, ljuta jer si me bacio u vodu.” Klizne mi jedna suza na papir. Pogledam na sat i titraju mi brojke pred očima, jedva iščitavam da je 20:40. Pitam se gde je sve vreme otišlo, kada jedva da sam šta napisala, a onda sećanja na bujaju poput bujice vode, poput reke pred kišu. More, zagrljaju, pozdravi. Pesme koje sam te naterala da slušaš, pesme koje sam zavolela zbog tebe. Svi mi tutnji u glavi, bruji, boli. Oluja mi je u glavi, bubnji mi u ušima, u srcu vatra plamti, obrazi mi gore, a oči mi se cakle. Prestravljena sam od uspomena koje tek dolaze. Bojim se da zažmurim, bojim se da vidim koje će mi sećanje navreti u glavu, koje ću spustiti na papir. Uplašila sam se svojih misli koje su mi vrebale, negde pokopane, čekajući da izađu, da se opet pojave. ... Pogledam na sat da vidim koliko je vremena prošlo od skrivanja od sećanja. 21:53 Mislim da sam spremna za poslednju etapu putovanja. Nadajući se da ću dobiti odgovor na svoje pitanje. “Gledam kako vreme odmiče, kako vozovi na peronu prolaze, dolaze, odlaze, čekajući tvoj. Gledam kako izlaziš iz njega, kako mi pritrčavaš i obavijaš ruke oko mene, kao da je to prvi ili zadnji put da to radiš. Tvoje usne se ruše na moje, kao da je to poslednji put da će ih dotaći. Osećala sam ukus mentola na njima. Bile su tako lepe i prelepo su me ljubile. Osećaj je bio prelep i toliko zastrašujući istovremeno. Htela sam da traje zauvek. A onda se prekinuo. Udaljio si se od mene za nekoliko koraka i pogledao me u oči. Gledao si me nemo i prilazio mi sve bliže i bliže, uzeo si me u naručje i grlio. Stezao kao da je to poslednji put da me držiš, nadala sam se da me nikada i nećeš pustiti. Samo sam želela da potraje zauvek taj momenat, da nikad ne prestane. Želela sam tvoju ljubav, i pažnju, i to si mi sve dao u jednom jedinom zagrljaju, u jednom jedinom poljupcu. A onda si nestao, u magli, vraćajući se vozom kojim si i došao. Gledala sam sa suzama u očima kako odlaziš, sa strahom da te više nikada neću videti. Više nije bilo ruku da me drže u zagrljaju, usana da me ljube niti očiju da me gledaju. Nije više bilo smeha, samo suza, neprospavanih noći, i nepročitanih poruka. Samo si nestao, otišao onako kako si došao. Iznenadno.” Ostavivši tačku na kraju poslednje rečenice, gledajući u papir umrljan suzama, dok je na zvučnicima išla Evanescence. Kao da nije bilo dovoljno, njen tekst i glas su mi naterali suze na oči. Posle nekog vremena obrisala sam suze sa lica i pogledala na sat. 22:36 Vreme kada roditelji treba da se vrate s posla. Pošla sam u kupatilo da se umijem, da sakrijem tragove suza, kada sam začula zvono na vratima. Misleći da su zaboravili ključ i nemajući vremena da pogledam pošla sam niz stepenice i došla do vrata. Uzela sam ključ koji je visio nekoliko koraka udaljen od njih i otključala ih i otvorila. Niz obraze su mi potekle krupne kapi suza dok sam te gledala tako lepog, visokog i mokrog od kiše pred sobom.
  9. OPA ZNALA SAM, CESTITAM 💙

    1. A T A N A C K O

      A T A N A C K O

      hvala hvala ❤️

  10. Srećan rođendan 🥶

  11. Vaše Ime_Prezime na serveru je: (@[email protected]) Vaša slika ili video: SLIKA Opis: @ (@[email protected]) Komentar:
  12. Vaše Ime_Prezime na serveru je: (@[email protected]) Vaša slika ili video: SLIKA Opis: burning Komentar:
  13. Vaše Ime_Prezime na serveru je: (@[email protected]) Vaša slika ili video: SLIKA SLIKA SLIKA Opis: @ (@[email protected]) Komentar:
  14. TikTok poznati  @ (@[email protected])

    🔜🔜🔜

    sa-mp-589.png

    LINK za TikTok

  15. Vaše Ime_Prezime na serveru je: (@[email protected]) Vaša slika ili video: SLIKA Opis: @ (@[email protected]) Komentar:
×
×
  • Create New...